Закључак
Победоносним пролећем 1945. године Совјетски Савез је заједно са својим савезницима уништио најгори човекомрзачки режим у светској историји — нацистичку Немачку. Постизање те историјске победе било је могуће, пре свега, захваљујући мобилизацији свих снага вишенационалног совјетског народа. Милиони људи су дали свој допринос победничком завршетку рата. Победа је постигнута не само на бојним пољима храброшћу […]
Нирнбершки, токијски и хабаровски судски процеси
У складу са одлукама Кримске и Потсдамске конференције ратни злочинци из реда руководилаца Немачке и Јапана тре-бали су да буду предати међународном суду за истрагу и пра-вну процену њихове делатности.Међународни војни суд формиран је 8. августа 1945. одлу-ком међувладине комисије СССР-а, САД, Велике Британије и Француске донетом на Лондонској конференцији. Тада је био прихваћен и […]
Губици у Другом светском рату
Главну улогу у победи у Другом светском рату одиграле су совјетске оружане снаге. Међу свим земљама антихилеровске коалиције, Црвена армија је дала највећи допринос заједничкој победи над нацизмом. Управо на совјетско-немачком фрон-ту се решавао исход целокупног рата. У току ратних операција узнапредовао је читав низ нових, талентованих војсковођа, таквих као што су Г. К. Жуков, […]
Ленд-лиз
Међусавезнички уговор о војно-техничкој помоћи Совјетском Савезу, који је касније у више наврата продужаван, потписан је у Москви 28. септембра 1941. Сагласно том споразуму САД и Велика Британија обавезале су се да совјетској страни испоручују војну технику, различито наоружање и другу робу на основу америчког закона о лендлизу (закон о зајму и најму), донетог 11. […]
Антихитлеровска коалиција
Одмах после напада Немачке на Совјетски Савез премијер Велике Британије В. Черчил и председник САД Ф. Д. Рузвелт су изјавили да ће пружити подршку СССР-у у борби против А. Хитлера. Треба напоменути да то није била лака одлука због тога што је СССР дуго времена на Западу сматран за главног геополитичког и идеолошког противника. У […]
Совјетска позадина и окупиране територије у годинама Великог отаџбинског рата
Током година рата Совјетски Савез и совјетски систем су успеш-но прошли проверу чврстине. Основа многих постигнућа у годинама рата била је положена током двадесетих и тридесе-тих година, у периоду индустријализације и колективизације, које су омогућиле да се створи чврста економска и политич-ка база, без које би победа у рату била немогућа. У Сибиру и на […]
Рат СССР-а против Јапана. Завршетак Другог светског рата
аУ складу са обавезама према савезницима, потврђеним у феб-руару 1945. на Кримској конференцији шефова држава анти-хитлеровске коалиције, СССР је био обавезан да три месеца после завршетка рата са Немачком почне ратне операције против Јапана. До лета 1945. у рату на Тихом океану дошло је до преокрета у корист савезника, али Јапан још није био у […]
Војне операције на другим поприштима Другог светског рата (1944–1945)
У јесен 1943. ситуација у Италији се привремено стабилизовала. Окупиравши велики део њене територије немачке трупе групе армија „Ц” су се ослањале на снажну линију утврђења (линија Густава), задржавајући савезничке јединице на југу Италије. На северу земље, у градићу Сало, 23. септембра 1943. била је образована марионетска Италијанска Социјална Република на челу са Б. Мусолинијем, […]
Трећи (офанзивни) период Великог отаџбинског рата (1944–1945)
Током 1944. совјетска команда је планирала да кроз неколико узастопних офанзивних операција на свим деловима совјетско-немачког фронта изађе на границе Совјетског Савеза. Та операција је у историографији добила незваничан назив „Десет стаљинских удара”.У току ослобађања територије СССР-а и држава Источне Европе совјетски фронтови, који су учествовали у тим операцијама, носили су називе: Прибалтички, Белоруски и […]
Други период Великог отаџбинског рата
Контраофанзива совјетских трупа код Стаљинграда У зиму 1942/43. Штаб Врховне команде планирао је да пређе у офанзиву код Стаљинграда (операција „Уран”). Немачке трупе су до новембра 1942. биле увучене у дуготрајне борбе и исцрпљене. Линија фронта у рејону Стаљинграда била је јако развучена према Волги. Намеравано је да удар буде нанет по боковима немачке 6. […]