Божица Живковић-Рајилић
Предсједник Удружења
У току 2016. године презентована је монографија „Наша исповијест“, која је настала као резултат сарадње невладине организације Удружење жена жр- тава рата Републике Српске са релевантним институцијама Републике Српске и Републике Србије. Поменута монографија садржавала је 15 личних испо- вијести жена које су у току Одбрамбено-отаџбинског рата претрпјеле страхо- те које само оружани сукоб може приредити.
Она је представљала одговор на један једностран, поједностављен и пристрасан приказ ратног сукоба у Босни и Херцеговини у периоду од 1992. до 1995. године. Такав приказ, заснован првенствено на политичким пресуда- ма међународних и домаћих судова и лажној слици коју је монтирала западна пропагандна машинерија, креирао је наратив по коме је само један народ, јед- на етничка и вјерска група искључиви кривац за патњу и страдање стотина хиљада људи.
Срби су редом, војници и цивили, жене, дјеца и старци, приказивани као агресори и злочинци којима је једина сврха постојања да истријебе све што није српско. Праве разлоге етничког сукоба, чињенице и доказе погазили су лаж, манипулација и произвољно тумачење догађаја. Истина је искривљена до те мјере да је агресор постао жртва, а жртва агресор.
Напади које смо и као народ и као Република имали до објаве моногра- фије били су неподношљиви. Наративи који су долазили од Бошњака и њихо- вих страних спонзора и слика о страдањима у рату у БиХ 1992–1995. били су потпуно једнострани. Цивилне жртве су по тим тумачењима биле искључиво Бошњакиње, како цивили тако и војници.
Ту причу и лажи су наставили и послије рата, шаљући слике, монтирајући страдања, измишљајући догађаје и бројеве о њиховом страдању. Посебно лажну слику, унапријед припремљену, прије самих догађаја, проносили су о страдању народа у Подрињу, Мостару и околним мјестима, Тузли и околини, Возућој и другим дијеловима централне Босне. За та подручја готово да нема ниједне оптужнице ни судског процеса када су у питању српске жртве.
У првој монографији управо те лажи настојали смо да разобличимо, свје- дочећи и пописујући бар дио наших страдања у БиХ. У овој другој књизи на- стојимо да проширимо број мјеста и да докажемо да тридесет година послије рата још имамо живих свједока који говоре о стварним догађајима, мјестима заточења, начинима мучења и именима злочинаца. Све наше изјаве су дате и надлежним оранима, те под пуном одговорношћу стојимо иза њих.
То што није било судских процеса, није одраз истине о страдању. Из тог разлога не пристајемо да нам судске пресуде тумаче прошлост, на основу које би се онда детерминисала нека нова будућност у Босни и Херцеговини. Ни пред судовима у БиХ ни пред Судом у Хагу нисмо доживјели ни зрно правде. Све је рађено под притиском антисрпских политика, наратива и већ унапријед спремљених слика и предрасуда да Срби нису никако и нигдје били жртве. Нисмо једнаки пред законом ни у БиХ ни по међународним законима.
Наша свједочења су стварни, истинити и историјски извор и будућим ге- нерацијама могу бити основа за објективно истраживање и доношење закљу- чака. У овој монографији имамо 13 изјава чланова који су страдали широм БиХ. Уз наше изјаве су званични документи институције Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина и тражење несталих лица. Овај пут већину изјава чине дјеца логораши или млађе особе. Начини мучења, стра- дања и мјеста која помињемо не помињу се углавном ни на једном суду. Већи- на тих мјеста нису обухваћена ни истрагама, па тешко да можемо да се надамо хапшењу злочинаца, судским процесима. Свјесни смо да не можемо потпуно срушити лажну слику о протеклом рату, али можемо покушати бар да је убла- жимо и представимо је у другом свјетлу. Двадесет година послије рата нико није хтио нити да нас слуша нити да било шта о нама каже.
Ово је наш начин да иза себе оставимо истину и поставимо темеље да се може доћи до објективног приказа и правде. Посао који ради Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, те њи- хова сарадња са женама и дјецом, жртвама ратне тортуре из Републике Српске сигурно ће бити основа за бројне науке (историју, право, демографију, итд.) и у далекој будућности, кад нас не буде. Свијет се непрестано мијења. Некад на- боље, некад улази у кризна раздобља. Долазе млађе генерације којима треба да се приближи жртва којом је настала Република Српска. И крајем овог и у на- редним вијековима радиће се стручни и научни радови и објављивати истина. Ово је наш допринос истини у овом времену и темељ за будућа времена.
У свом раду обавезно се ослањамо прво на институције из Републике Српске, а ту нам је главни ослонац, партнер и сарадник Републички центар за истра- живање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.