аУ складу са обавезама према савезницима, потврђеним у феб-руару 1945. на Кримској конференцији шефова држава анти-хитлеровске коалиције, СССР је био обавезан да три месеца после завршетка рата са Немачком почне ратне операције против Јапана. До лета 1945. у рату на Тихом океану дошло је до преокрета у корист савезника, али Јапан још није био у потпуности сломљен и његови владајући кругови су одбијали да капитулирају.
Совјетски Савез је 5. априла 1945. раскинуо совјетско-јапански уговор о ненападању из 1941. године, окрививши јапанску владу за сарадњу са А. Хитлером и нарушавање неутралности према СССР-у. Та оптужба је била заснована не само на сталним провокацијама Јапанаца упереним против лендлизовских конвоја, који су били упућени у Владивосток. Као што се види из докумената ФСБ Русије, са којих је недавно скинута ознака тајности, виша јапанска команда је од 1942. припремала да против антихитлеровске коалиције искористи оружје за масовно уништење, укључујући и хемијско и биолошко оружје. Совјетска влада је званично објавила рат Јапану 8. августа 1945. Наспрам совјетских трупа стајала је јапанска Квантуншка армија, на челу са генералом О. Јамадом, која је бројала готово 900.000 војника, и била размештена на територији Манџурије, као и оружане формације Манџукоуа. За главнокомандујућег совјетским трупама на Далеком Истоку именован је маршал Совјетског Савеза А. М. Васиљевски.
У току Манџурске офанзивне операције (9. август-2. септембар 1945) совјетске трупе I далекоисточног фронта на челу са маршалом Совјетског Савеза К. А. Мерецковим и Забајкалског фронта на челу са маршалом Совјетског Савеза Р. Ј. Малиновским, уз подршку бродова Амурске флотиле, одликоване орденом Црвене заставе, као и монголских јединица маршала Х. Чојбалсана, пробиле су одбрану јапанских трупа на граници са Манџуријом, савладале Хингански планински ланац, за који се мислило да је непроходан за тенкове, као и пустињу Гоби, и — избивши у позадину — окружиле главне снаге Квантуншке армије у рејону Мукдена, приморавши је на капитулацију 16. августа 1945. Истог дана совјетским ваздушним десантом на аеродром у Мукдену заробљен је цар Манџукоуа Пу Ји. Совјетски морски и ваздушни десантници су 22. августа 1945. ослободили Порт Артур (данашњи Лушун). Трупе II далекоисточног фронта, уз подршку снага Тихоокеанске флоте су, такође, ослободиле Јужни Сахалин, Курилска острва и северни део Корејског полуострва. У току тих борби, морским десантом на Сахалин су заузети градови Маока (данашњи Холмск) 19. августа и Отомари (данашњи Корсаковск) 25. августа, а од 18. до 22. августа су вођене тешке борбе за острво Симусију (данашњу Шумшу) из групе Курилских острва и за севернокорејску луку Сејсин (данашњи Чонгжин) од 13. до 17. августа.
Амерички авиони су 6. и 9. августа 1945. бацили атомске бомбе на градове Хирошиму и Нагасаки. То бомбардовање није имало војног значаја, али је било први корак у „нуклеарној дипломатији” САД-а, упереној против Совјетског Савеза. Чин застрашивања путем примене новог нуклеарног оружја био је уперен не само према Јапану, већи и према руководству СССР-а. У Совјетском Савезу је био убрзан рад на стварању сопственог нуклеарног оружја, за који је суштински значај имало добијање обавештајних података о атомском пројекту САД-а.
Јапанска влада је 15. августа преко радија исказала спремност да прихвати услове капитулације (Потсдамска декларација) и прекине ратне операције. Наредног дана, 16. августа, цар Јапана Хирохито се обратио јапанској нацији са прогласом о безусловној капитулацији. На палуби америчког бојног брода „Мисури” у Токијском заливу, 2. септембра 1945. био је потписан акт о безусловној капитулацији Јапана. У име јапанске владе потписали су га министар спољних послова М. Сигемицу и начелник Генералштаба генерал Ј. Умезу. У име Уједињених нација1 капитулацију је прихватио врховни командант савезничких снага на Далеком истоку амерички генерал Д. Макартур, у име САД — адмирал Ч. Нимиц, у име Велике Британије — адмирал Б. Фрејзер, у име Кине — генерал Хсу Јан Чанг, у име СССР-а — генерал-лејтенант К. Н. Деревјанко, у име Француске — генерал Ф. Леклерк, као и представници Аустралије, Канаде, Новог Зеланда и Холандије. Слика 33
Потписивањем безусловне капитулације Јапана, 2. септембра 1945, Други светски рат је завршен. Врховни совјет СССР-а је 3. септембра 1945. донео Одлуку о завршетку Другог светског рата. Тај дан се данас у Руској Федерацији обележава као Дан војне славе Русије.
