Велики отаџбински рат Совјетског Савеза против нацистичке Немачке и њених савезника од 22. јуна 1941. до 9. маја 1945. саставни је део Другог светског рата (1. септембар 1939–2. септембар 1945), свих 1412 дана рата, совјетско-немачки фронт је био главни фронт овог рата.
За совјетску страну, Велики отаџбински рат имао је свенародни, правичан карактер и представљао је ослободилачки рат.
У руској историографији историја Великог отаџбинског рата дели се на три периода.
Први (дефанзивни) период Великог отаџбинског рата (од 22. јуна 1941. до 18. новембра 1942) обухвата ратна дешавања од почетка Великог отаџбинског рата до краја офанзивне етапе Стаљинградске битке. Ово је углавном период одбране и повлачења јединица Црвене армије.
Други период Великог отаџбинског рата (период суштинске прекретнице, од 19. новембра 1942. до 31. децембра 1943) обухвата период од почетка офанзиве совјетских трупа под Стаљинградом до краја битке за Дњепар. Ово је период преласка иницијативе са немачке војске на Црвену армију и почетак ослобађања територије Совјетског Савеза.
Трећи (офанзивни) период Великог отаџбинског рата (од 1. јануара 1944. до 9. маја 1945) обухвата потпуно ослобођење територије СССР-а и земаља источне Европе и слом Немачке.
Историчари посебно издвајају рат Совјетског Савеза против Јапана (од 8. августа до 2. септембра 1945), који је повезан са Великим отаџбинским ратом и вођен против далекоисточног савезника нацистичке Немачке и фашистичке Италије.
