Међусавезнички уговор о војно-техничкој помоћи Совјетском Савезу, који је касније у више наврата продужаван, потписан је у Москви 28. септембра 1941. Сагласно том споразуму САД и Велика Британија обавезале су се да совјетској страни испоручују војну технику, различито наоружање и другу робу на основу америчког закона о лендлизу (закон о зајму и најму), донетог 11. марта 1941. у САД. Тај закон је омогућавао Влади САД да ставља на располагање војну технику и наоружање другим земљама, под закуп, са отплатом после завршетка рата, ако то одговара интересима Сједињених Држава. Војна техника и наоружање су се давали под закуп и требали су да буду враћени после рата, а цивилни производи и роба за двојаку употребу (експлозив, гориво) плаћали су се после рата на кредитним условима. Одлуком Конгреса САД дејство закона о лендлизу је званично било проширено на СССР 7. новембра 1941. Савезничке испоруке по лендлизу су вршене од августа 1941. до септембра 1945. године (са прекидом јун–август 1945). Испорука терета је вршена преко три правца: јужног (преко Ирана), источног (преко Тихог океана) и северног (преко Арктика). Иранска маршрута је била најдаља, али и најсигурнија. Протезала се по Јужном Атлантику, око Африке, по Индијском океану, Персијском заливу до ирачке луке Басра, а одатле су аутомобилским путевима терети достављани у Иран и потом преко Кавказа у СССР. Источни пут је водио преко Тихог океана дуж западних обала САД и Канаде, потом се мимо Аљаске и Алеутских острва долазило до лука совјетског Далеког истока, а затим су товари — преко Сибира и Урала — Трансибирском железницом стизали у европски део земље. Најкраћи и најближи фронту, али и најопаснији, био је северни правац. Он је ишао од лука са атлантске обале САД-а и Шкотске до Исланда, а потом преко Норвешког и Баренцовог мора, дуж обала од стране Немаца окупиране Норвешке, до северних лука СССР-а Архангелска и Мурманска. Преко северног правца товари су достављани морем — северним или поларним савезничким конвојима, у чијој пратњи је совјетска Северна флота сарађивала са савезничком британском и америчком флотом. Спровођење конвоја су обезбеђивали ратни бродови британске флоте, а товари су, пре свега, достављани енглеским или америчким бродовима. Совјетски ратни бродови су у својим територијалним водама дочекивали конвоје и појачавали њихову пратњу. Први морски савезнички конвој „Дервиш” стигао је у Архангелск 31. августа 1941.
У пролеће 1942. године немачка команда је сконцентрисала у Норвешкој велике снаге авијације и флоте. Практично свака операција спровођења конвоја у периоду лето–јесен 1942. године (на врхунцу рата на Арктику) претварала се у крваву битку. У историју Другог светског рата ушло је уништавање савезничког конвоја PQ-17 у јулу 1942. године. Због грешке савезничке команде, која је распустила конвој, том приликом је изгубљено 2/3 бродова. Тек почетком 1943. године у рату на Арктику је дошло до преокрета у корист савезника и конвоји су престали да трпе такве губитке.
Према уговору о лендлизу СССР-у су испоручивани наоружање (тенкови, авиони, артиљерија, стрељачко наоружање), аутомобили, парне локомотиве и вагони, челични лим, сирова нафта, авионски и аутомобилски бензин, сировине за производњу боја, прехрамбени производи, обућа, униформе и друга роба. Свеукупно посматрано, обим савезничких испорука није био велики — свега око 4 % укупне индустријске производње СССР-а. Међутим, у току 1941. и 1942. године испоруке тенкова и авиона по лендлизу (око 10–12 % од укупног броја произведених у СССР-у) имале су огроман значај. У условима када је Црвена армија изгубила огромну количину технике, коју евакуисана индустрија још увек није могла у потпуности да надомести, управо је техника добијена преко лендлиза омогућила да се у одређеној мери компензују ти губици.
Савезничке испоруке преко лендлиза имале су суштински, али не пресудан значај у победи Совјетског Савеза у Великом отаџбинском рату и у сваком случају нису представљале несебичну, некористољубиву помоћ савезника који су надокнадили своје расходе на рачун отплата после рата. Руска Федерација је дефинитивно отплатила САД дугове по лендлизу почетком 2000-их година.