Главну улогу у победи у Другом светском рату одиграле су совјетске оружане снаге. Међу свим земљама антихилеровске коалиције, Црвена армија је дала највећи допринос заједничкој победи над нацизмом. Управо на совјетско-немачком фрон-ту се решавао исход целокупног рата.
У току ратних операција узнапредовао је читав низ нових, талентованих војсковођа, таквих као што су Г. К. Жуков, А. М. Васиљевски, К. К. Рокосовски, И. С. Коњев, Р. Ј. Малиновски, Ф. И. Толбухин, Л. А. Говоров, К. А. Мерецков, А. И. Јеременко, Н. Ф. Ватутин, И. Д. Черњаховски и многи други.
Главни извор победе било је масовно јунаштво совјетских становника. Већ од првих дана рата освајачи су се суочили са, за њих потпуно неочекиваним, отпором противничких трупа. Пограничне предстраже су се браниле недељама, совјетске трупе су се херојски бориле у окружењу, настојећи да се пробију до својих.
Планирајући рат са Совјетским Савезом, нацистички стратези нису узели у обзир управо одважност и хероизам совјетског народа, његову тежњу да одбрани независност своје отаџбине и слободу. У историју Русије су заувек ушли 900-дневна одбрана Лењинграда, 250-дневна одбрана Севастопоља, 125-дневна одбрана Стаљинграда, подвизи капетана Н. Ф. Гастела, који је усмерио свој авион на колону непријатељских тенкова у лето 1941. године, подвизи обичних војника А. М. Матросова и А. Ф. Типанова, водника В. В. Васиљковског и многих других који су својим телима поклапали отворе непријатељских бункера, потпоручника В. В. Талалихина, који је у јесен 1941. први у историји извршио ноћно ваздушно таранирање на небу изнад Москве, заповедника 1. подморничког дивизиона Северне флоте, капетана корвете М. И. Гаџијева и заповедника подморнице Шч-408 Балтичке флоте, капетан-лејтенанта П. С. Кузмина, који су одбили да се предају и погинули у борби са неколико противничких бродова, совјетске пилотеасове капетана И. Н. Кожедуба (62 победе) и пуковника А. И. Покришкина (59 победа). Овај списак је могуће продужити бесконачно. Све то сведочи о огромној жељи целог совјетског народа да одбрани своју слободу и победи омраженог непријатеља. Седам милиона совјетских војника било је награђено орденима и медаљама за храброст и хероизам који су испољени у борбама против непријатеља, 11,5 хиљада људи је удостојено звања Хероја Совјетског Савеза.
Велика победа је плаћена огромном, ненадокнадивом ценом. Према прорачунима, губици совјетских оружаних снага износили су око 10 милиона погинулих или несталих без вести људи и скоро 15,5 милиона рањених. Губици цивилног становништва СССР-а премашили су 17 милиона људи. Укупан демографски губитак СССР-а износио је скоро 27 милиона људи. Током рата је преко 3,6 милиона совјетских војника и команданта било заробљено, а већина њих је потом страдала у немачком ропству.
Положај совјетских ратних заробљеника отежавало је то што су нацисти сматрали Русе, и многе друге народе, људима
„ниже расе”, и за циљ су имали њихово физичко истребљење, између осталог и стварајући немогуће услове опстанка. Огромну штету је претрпела и економија СССР-а. У току ратних операција и окупације разорено је 1.710 градова, мноштво индустријских предузећа, уништена су села, спаљене њиве. Совјетски Савез је у рату изгубио око 1/3 националног богатства.
Други светски рат је укупно однео преко 70 милиона људских живота.